петак, 29. фебруар 2008.

Pridruzicu vam se samo da se ''opasuljim''.

четвртак, 28. фебруар 2008.

''Виртуелна девојчица''

У случају да нисте читали новине ових дана, следи чланак новинара, Катарине Ђорђевић.

Непристојне понуде у чет руму и родитељске заблуде

Интернет је постао најбољи пријатељ младих широм планете, а светска статистика сведочи да савремени тинејџери више времена проводе са виртуелним него са ''тродимензионалним'' пријатељима. Истраживање Европске асоцијације за интерактивни адвертајзинг показало је да млади у узрасту од 26 до 24 године већину слободног времена проводе на Интернету, односно да чак 82 % њих сурфује између пет и седам дана у недељи.
Према најновијим истраживањима корпорације ''Симантек'', већина родитеља уопште није обавештена о томе колико времена њихова деца проводе на Интернету, а још мањи број њих зна какву врсту ''непристојних понуда'' они добијају када се прикључе на ''мрежу''. О величинама родитељских заблуда довољно говори податак да, примера ради, амерички родитељи верују да њихова деца у просеку проведу два сата месечно на Интернету, а истина је да проведу читавих двадесет. И родитељи у Кини сматрају да су им деца ''прикачена на мрежу'' само два сата месечно, док мали Кинези пред екраном проводе чак четрдесет сати.
Истраживање, којим је обухваћено 7.400 корисника Интернета из целог света, открило је да су деца изложена различитим онлајн понудама и преварама – обраћају им се људи које не познају и траже од њих личне информације, а родитељска опомена ''никад не причај са странцем'' најчеће престаје да важи.
Стручњак ''Симантека'' Маријан Мерит истиче да не постоји начин да родитељи забране деци да воде свој ''онлајн живот'', али додаје да је њихова одговорност у томе да науче своју децу да никад не дају личне информације и да на вебу користе лажна имена.
Да безличан и анониамн свет Интернета отвара врата разним информацијама, али и трговцима људима, потврђује и истраживање невладине организације ''Астра'', која се бави спречавањем трговине људима. Истраживање под називом ''Трговина људима - поглед кроз Интернет прозор'', спроведено на узорку наше средњошколске популације, открило је да две трећине тинејџера користи Интернет, да половина њих свакодневно четује са виртуелним познаницима, а да четвртина њих има и сталне пријатеље у чет руму. У маси података који сведоче о виртуелним пријатељствима, издваја се цифра од 15 % тинејџера који су чују преко телефона са својим другарима и 13 % њих који се повремено виђају са својим онлајн пријатељима. Резултати истраживања показали су да чак 38 % средњошкоалца одлучује да упозна особу са којом комуницира преко Интернета, а исти број доживљава различите непријатности док су ''на вези''.
Да би испитали како изгледа четовати са непознатим људима из ''ципела'' малолетнице, стручњаци ''Астре'' креирали су виртуелну петнаестогодишњу девојчицу, коју је за педесет сати проведених у чет руму контактирало чак 457 непознатих особа. Виртуелну тинејџерку углавном су контактирале особе мушког пола (у 86 % случајева) различитих узраста – од малолетника до мушкараца старијих од педесет година. Оно што је истраживаче посебно забринуло јесте чињеница да је чак трећина њих сексуално узнемиравало девојчицу. После учесталог сексуалног узнемиравања, креирана виртуелна девојчица је у току тих педесет сати четовања имала 20 врло непријатних ''разговора'' – двоје саговорника је врло експлицитно нудило новац за сексуалне услуге, 14 њих је покушавало да оствари своје сексуалне фантазије са њом, а двоје јој нудило помоћ у остваривању ''бољег живота''.
У овој невладиној организацији упозоравају да педофили у оделу трговаца дечјим судбинама полако и систематски стичу поверење оних који крстаре Интернетом, упознају њихове навике, ''пецају'' ох на радозналост својствену тинејџ годинама и у једном тренутку – баце мрежу. А те ''удице'' веома често имају обличје малих огласа у којима се девојкама нуди посао у манекенским агенцијама, агенцијама за бејби ситерке, хотелима и на прекоокеанским бродовима
.

уторак, 26. фебруар 2008.

Too good to be true – значи да вероватно није

Проверавате један дан пошту и имате шта да видите – пријатељ вам шаље ланчану поруку у којој:

* вас неко убеђује да ће вам се све жеље остварити уколико проследите добијену поруку на зилион адреса (у супротном вам прети скромних 10 година несреће)

* вас неко обавештава да се појавио нови вирус и моли да поруку проследите свима које знате
* непознати аутор апелује на вашу самилост – проследите мејл о болесном детету на што више адреса – за сваку адресу дете ће добити по неколико центи неопходних за лечење
* вам се нуди да на једноставан начин дођете до баснославног богатства

Онлајн куповина веома је популарна у свету а постепено се развија и код нас. Веома комфорно, седећи пред својим рачунаром, можете куповати разне производе и плаћати их кредитном картицом. Многи сајтови на којима то можете радити су заиста безбедни. Ипак, има и оних којима не смете веровати.
Пре него што нешто купите са сајта са кога то раније нисте чинили – „изгуглујте“ информације о њему или се распитајте на други начин. Ипак, оно што ће бити најсигурније да урадите је да користите електронске картице на које ћете ставити таман онолико новца колико желите да потрошите – тако ћете бити сигурни да неко неће „почистити“ ваш, или рачун ваших родитеља остављајући вас без пребијеног динара.
Уколико вам се ипак догоди да вас неко узнемирава, потребно је да му јасно ставите до знања да желите да са тиме престане. Уколико сте на чету, излогујте се. Немојте никада улазити у дискусију било које врсте са особом која вас узнемирава – немојте пристајати да играте њену игру и не одговарајте јој. Ако кристите неки IM сервис – промените идентитет. Укратко, ако би све ово требало сажети, онда би моја препорука била следећа: научите да кажете „не“ и немојте никада урадити нешто због чега се осећате нелагодно
За оне које желе да науче нешто више о овоме, клик на следећи линк:

http://www.mingl.org/ebezbednost/

недеља, 24. фебруар 2008.

Утисак

Морам признати да је семинар био одличан. Мноштво тема о интернету у образовању и безбедности младих на мрежи, учинили су да време просто пролети. Семинар је био заиста користан јер могло је доста тога да се научи.
Једна од битних ствари о којој се доста причало јесте и сам приступ интернету, на шта треба обратити пажњу приликом преузимања информација са wеb сајта. Затим да ли је wеb сајт у складу са нашим потребама у школи, да ли на сајту постоје додатни материјали и које интелектуалне активности ученика подстичу садржаји и препоруке који се налазе на сајту. Добили смо заиста корисне wеb локације које нам могу помоћи и дати одговоре на нека питања што се тиче безбедности младих на мрежи а и у образовању уопште.
Волела бих да се чешће одржавају семинари као што је био овај.

понедељак, 18. фебруар 2008.

Сигурност деце у информатичком образовању

У суботу, 16. фебруара 2008. године на Учитељском факултету одржан је семинар за учитеље са темом СИГУРНОСТ ДЕЦЕ У ИНФОРМАТИЧКОМ ОБРАЗОВАЊУ под стручним вођством Др Мирославе Р. Ристић

Почетак: у 10 часова

Активности:

* Увод у Сигурност деце у информатичком образовању
* Интернет у образовању
* Интернет водич за наставнике - аспекти сигурности
* Самостални рад наставника уз подршку Wеb сајта, Безбедност младих на мрежи, који је обезбедио Мikrosoft у оквиру програма Партнер у учењу
* Интернет у настави (За и против)
* Примери примене Интернета у образовању (препознавање непоузданих информација)
* Примери примене Интернета у образовању - педагошки апекти
* Упутства за израду постер Пројекта - Пројекат наставника намењен ученицима

Семинар протекао у веселом расположењу.